Dirljiva priča: U vezi smo od 17 godine, venčali se sa 20, dobili ćerku sa 23, a onda…

Zajedno smo od detinjstva. Zajedno smo odrasli, zajedno smo išli u školu. Sa 17 godina prvi put sam se usudio da joj izjavim ljubav i od tada smo nerazdvojni.

O takvoj ljubavi ste čitali samo u bajkama. Disali smo jedno za drugo i sve što smo radili bilo je iz ljubavi koju smo osećali jedno prema drugom.

Kada smo napunili po 20 godina, venčali smo se. Bila je prelepa mlada, bila je jako lepa zabava sa svim našim prijateljima. I naša rodbina i roditelji su bili veoma srećni jer su znali koliko se volimo.

Zatim su usledila pitanja oko dece, posebno su moji roditelji insistirali na tome, i uvek sam im objašnjavao da je sada njen fakultet najvažniji, jer medicina zahteva više vremena i truda.

Odlučili smo da sačekamo, jer smo mladi i imamo vremena, a njoj je studiranje odlično išlo. Ipak, desilo se i to, da smo u 23. godini dobili ćerku, najlepše stvorenje koje sam ikada video na svetu.

Imao sam prilično solidan posao i dobro sam zarađivao, tako da mogu da kažem da smo živeli prilično dobro. A onda se ljubav mog života razbolela.

Budući da su naši roditelji vrlo imućni, dao sam otkaz i sve napore usredsredili smo na njeno lečenje u Švajcarskoj.

Međutim, nakon šest meseci izgubila je bitku. Ostali smo samo ja i moja ćerka, jedino što mi je od nje ostalo.

Iako imam samo 29 godina i relativno sam mlad, svi mi kažu da je život preda mnom, ja još uvek nosim burmu na ruci, a moja devojčica je uvek sa mnom.

Moja jedina nada i svetla tačka u životu, kaže da će u školi vredno da uči da bude lekar kao njena majka.

Znam da se nikada više neću ženiti… ljubavi moja, nikad te neću zaboraviti!

Loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *